Budite više energija nego materija!
Energija sledi pažnju.

Ako usmerimo pažnju na okolinu dajemo joj i našu energiju, iako toga nismo svesni.
Trošimo energiju celog dana rasipajući je na sve i svašta jer smo izgubili svoje “ja”. Mi uglavnom ne upravljamo našim fokusom a tako ni našom energijom. To određuje naša okolina čiji smo deo postali.
Osećamo nezadovoljstvo tim stanjem ali ne možemo da nadjemo rešenje. Sva rešenja nisu deo naše okoline, ali kako da ne budemo deo nje? Naša energija je ograničena i onda ne treba da nas čudi što smo iscrpljeni na kraju dana., što smo nervozni i bezvoljni. Sve nam je svejedno, na sve reagujemo razdražljivo.
Šta promeniti? Najpre prizivamo majku, Boga, …na onoga ko može i treba nešto da promeni i ne pomišljamo. Biramo lakši put ne pitajući se da li je on moguć. I najbolje bi bilo da to bude odmah jer je ovo teško izdržati. I uvek čekamo to odmah. Nikako da mu omogućimo da dođe.

“Šta zna želja šta je moguće”?
Dugo smo zapadali u to stanje i iz njega ne možemo odmah ni brzo izaći.
Postoje prirodni zakoni koje naše želje ne mogu promeniti. Jedan od njih je i da se upornost i strpljivost nagrađuju. Najpre moramo stvoriti osnovu/uslove za željene promene. Samim tim što čitate ovaj tekst ste svesni da su vam promene neoophodne.
Prvi i najvažniji korak je svesna/iskrena želja za promenama. Takva želja isključuje samo pokušaj i mogući neuspeh. Neuspeh ne postoji kao opcija.
Počnite da usmeravate pažnju na sebe. Recite sebi “e to ne moram, sad ću da…” – neće se ništa strašno desiti a vi ćete bita zadovoljni da ste uradili nešto što vi hoćete a ne morate.

Počnite sa malim stvarima a one će vas onda motivisati za veće. Pozovite na kafu komšiju kog ste godinama samo pozdravljali u prolazu. On će se obradovati a njegova radost će preći i na vas. Ne idite liftom nego stepenicama. Možete sresti nekoga koga niste do tada i sebi omogućiti radostan momenat.
Pažnjom ćete zadržavati energiju za sebe, bićete jači, nećete sve primati k srcu (ljudi nisu nepogrešivi – to je samo Bog). Budite svesni da se stvari događaju i bez vaše brige i želja. Vaša volja nema uticaj na njihovo dešavanje. Da “ne dajete sebe” jer vam ništa ostati neće.

Promene nastaju polako. Trebalo im je vreme i da nastanu. Ako i posle nekog vremena budete ostali u istom modusu ka željenom cilju osećaćete se bolje i to će vam dati snagu za dalje napore i strpljenje.Vaši bližnji će primetiti više života u vama, radovaće se tome što će vam dati dodatnu motivaciju koja će u vama izbrisati mogućnost predaje jer je aj osećaj postao deo vas.
Čuda se ne mogu očekivati, ona se mogu samo omogućiti. Razum ih onemogućava jer ne može da ih razume, kontroliše, predvidi, … Razum teži rutini. Razum ne želi promene, on se najbolje oseća u situaciji koju može da kontroliše i onemogućava svaku spontanost. Zona komfora je njegovo carstvo.

“Početak dileme je početak napretka” – kad čovek počne sam da se preispituje stanje gordosti i blokade nestaje. Kad se počnemo pitati da li sve radimo ispravno označava početak promena.