Čovek se nesvesno preda navikama. Neke navike, poput onih koje koristimo pri obavljanju korisnih rutinskih zadataka mogu olakšati život, dok druge štete. Uz nekoliko trikova možemo svesno promeniti svoje nekorisne navike.

Nezdrave navike, kao što je svakodnevno pivo nakon posla, nije lako iskoreniti.

Sećate li se kada ste prvi put nosili masku na licu? Disanje pod maskom je bilo čudno, zar ne? A još bizaran odraz u ogledalu. Kad je nošenje maske u prodavnicama i javnom prevozu postalo obaveza, ljudi su se brzo privikli i neprijatnost zbog “prekrivača” lica se za mnoge verovatno smanjila. Dodir maske – normalan kao i posezanje za novčanikom. Ona je postala navika, deo svakodnevne rutine.

Između 30 i 50% naših postupaka određuju navike. S koje strane kreveta spavamo, kuda idemo do posla, kojom nogom dodirujemo papučicu za kočnicu i gas – sve to čovek odlučuje bez razmišljanja. „Navike daju strukturu svakodnevici i čine je lakšom“, kaže Josef Egger, psiholog i stručnjak za istraživanje ljudskog ponašanja na Univerzitetu u Grazu. Da nema „pilot modusa“, bilo bi teško živeti. Bili bismo preplavljeni mnoštvom odluka u različitim situacijama. Problem : mozak ne može da razlikuje „dobre“ i „loše“ navike. Dakle, mozak ne zna. On radi ono što mu mi naredimo i čemu ga naučimo. Očigledno je da se mozak programira. Iz toga proizilazi da ga je moguće reprogramirati.

Mi nismo naš mozak.
Onda je logično da postoji I instanca koja je iznad mozga – za mnoge neobična konstatacija. Tu višu instancu, Svest, smo svojim rutinama isključili iz života. Ona je ključ sveg postojanja.

Menjanje navika je teško
Tako se vremenom formiraju i automatizmi koji su štetni po zdravlje, poput konzumiranja cigareta, brze hrane, opuštanja na fotelji pred televizorom, … „Promeniti ili čak ukloniti navike je teško“, kaže Egger. Sa svakim ponavljanjem se obrazac ponašanja sve više učvršćuje. Kafa ujutru, pivo sa prijateljima nakon radnog vremena; frustracija ili nervoza izazvane tokom dana; situacije, osobe i emocije, na primer, podstiču želju da se puši. Ako se stigne do te tačke, navika je već učvršćena u mozgu, tačnije u bazalnim ganglijima, gde su sačuvani zaključci kao što su „Dosadilo mi je, pa ću pušiti“

„Zdrav način života ima koristi i u starosti“
Međutim, mozak se može rekonfigurisati. To dokazuje studija sa veteranima iz Vijetnama. Petina njih bila je zavisna od heroina tokom rata. Kada su se vratili kući, 99% njih je prestalo da koristi heroin. Nauka to naziva „momentima za učenje“. To su situacije koje “potresaju” život i omogućavaju da se prekine sa navikama. To može biti promena mesta stanovanja, promena posla ili čak i kriza uzrokovana koronavirusom.

Nove navike zahtevaju mnogo upornosti pre nego što prerastu u stvarnost
Mnoge stvari u svakodnevnom životu postanu iznenada drugačije. Trigeri kao što su odlaženje u kafić i konzumiranje pomfrita u blizini posla ili provođenje večeri u pabovima nakon radnog vremena su posle dugo vremena nestali. „Ta (nova) stresna situacija je dobra za preispitivanje navika. Posebno kada je reč o načinu života“, smatra psiholog Egger. Oni koji su iskoristili lockdown da počnu da trče ili kuvaju domaću hranu, mogu biti ponosni na sebe. Da bi to postalo navika potrebna je jaka volja I dugotrajna upornost da se nove radnje svesno i iznova ponavljaju.
Koliko je to tačno, utvrdili su britanski istraživači. U okviru jedne studije, učesnici su trebali da usvajaju zdrave rutine: šetnja nakon večere, komad voća za ručak ili svakodnevni treninzi od po 50 sklekova. Rezultat: u proseku je trajalo 66 dana dok se nova navika nije pretvorila u stvarnost – korisnu rutinu. Američka psihološkinja Wendy Wood savetuje da se to uradi što je lakše moguće. Kada je u pitanju bilo stvaranje navike za trčanje, ona je išla na spavanje u sportskoj odeći i ostavljala patike odmah pored vrata. Postepeno se takvi postupci mentalno ukorene. Pogled na sportsku opremu automatski počinje da Vas nagoni da izađete napolje i počnete da trčite.
Lakše je prihvatiti nove navike nego se otarasiti starih. To znači da treba teškoću dodati lošim navikama. Umesto grickalica sa masnoćom, bolje je staviti korpu sa voćem na kauč, izbaciti pivo u podrum ili zabraniti pušenje u stanu. Kako su efikasne takve male promene pokazuje jednostavno ispitivanje u kome su liftovi tako manipulisani da se otvaraju tek nakon 30 sekundi umesto 10. Trećina ispitanika je ovu promenu osetila kao opterećenje i od tada su koristili stepenice.

„Uopšteno gledano, lakše je usvojiti novu naviku nego se otarasiti stare“, kaže psiholog Egger. Razlog za to je efekat ironije. Namere kao što su „Nikada više čokolada!“ u stvari samo mogu da krenu naopako, jer jačaju svest o onome što se želi izbeći. Naš mozak, na primer, ne može da misli „ne“. Kada se “naredi” da se ne zamisli slon ljubičaste boje – gotovo je nemoguće ne zamisliti ga.

Ljudi koji ne borave u rutinama duže žive
„Najvažnije je pozitivno gledište“, kaže Egger. Da to radite sa entuzijazmom i da nagradite svoje uspehe. Na primer, masažom nakon desete džoging ture.
Neke nagrade dolaze tek kasnije u životu. To pokazuju I studije: ljudi stare zdravije i žive značajno duže ako svesno ne”borave” u navikama, već ostaju uvek radoznali, otvoreni i fleksibilni.