Zadovoljstvo, polet, potpunost. ..Nezadovoljstvo, tuga, kajanje, potištenost, ..
Dva nama dobro poznata stanja. Željeno i neželjeno.
Za ovo drugo imamo opšte prihvaćemi naziv: Depresija. Za prvo nemamo. Da li tu počinje geška?

U prvom stanju radimo samo ono što mi želimo a u drugom ono što moramo. Tačnije definicije tih stanja su: kreacija i reakcija.
Kad smo u stanju zadovoljstva, stabilnosti i harmonije vladamo sami sobom – svojom pažnjom/fokusom. Sami odlučujemo o sopstvenim postupcima, namerama, željama i planovima. To je stanje kreacije. Svi smo zadovoljni kad nešto stvaramo – kreiramo. Ponosni smo na sopstveno delo.
U neželjenom stanju smo „izvan sebe“. Tada nama vlada neko ili nešto. Tada uglavnom radimo samo ono što moramo. „Moran da idem na posao, moram da platim račun, moram da odem .., moram ovo, moram ono“.

Često nismo u željenom stanju, u stanju u kom bismo rado ostali. Tada osećamo tegobu, opterećenje, tromost, nedostatak energije, nervozu,.. Tada nismo u stanju da se bavimo sobom, već pažnju nesvesno usmeravamo na uzročnike i simptome i ono što nam izgleda kao nepremostiva prepreka (naravno da je nepremostiva kad smo izvan sebe!). Nezadovoljstvo i nervoza su neminovne posledice. Već sledećeg dana nam se ispreči neka nova “nepremostiva” i sve tako u krug. Borba. I tako dan za danom …
Kad je čovek u stanju “borbe” harmonija, ravnoteža i stabilnost su nepoznati pojmovi. U (retkim?) trenutcima sreće smo u stanju mira i poleta.Imamo višak energije koja nam neda mira – ne drži nas mesto – samo bismo nešto radili i stvarali. Tada želimo da radimo samo ono što je lepo i dobro. Loše nam i ne pada na pamet. Zašto je to tako? Bezbrojni i veoma raznoliki bi bili odgovori na ovo pitanje. Ali odgovora koji bi nam stvarno pomogli verovatno ima malo i oni imaju neku sličnost. Disciplina, kultura, razvoj, poštovanje, saosećajnost, ljubav, nesebičnost, …su karakteristike koje daju lakoću i slobodu/neopterećenost duši.

Dakle ono što čini razliku između zadovoljstva i nezadovoljstva je naš fokus – usmeravanje naše pažnje. Svesno/voljno usmeravanje naše mentalne snage i energije na ono što želimo ili nesvesno usmeravanja fokusa na negativno, često na ono što neko drugi želi.
Pažnja odvlači energiju. Ono na šta smo fokusirani ima našu energiju. To važi i za dobro i za loše. Cil je energiju zadržati za sebe (a ne poslati je izvan sebe – biti izvan sebe) i usmeriti racionalan/potreban deo na ono što želimo svesno svojom voljom.

Fokus- usmeravanje pažnje određuje nivo našeg zadovoljstva-stanja. Da li pažnju svesno usmeravamo na pozitivno-ono što već imamo ili na ono što nemamo.Ako i za vas važi ono „šta zna želja šta je realno?“ onda to nije dobar znak.
Fokus na već postojeće, na ono što već imamo (imovina, znanje, porodica, prijatelji, ..), na dobre stvari u našem životu može izazvati mir i stabilnost, zdrav i realan pogled na život.
Nesvesno usmeravanje pažnje na neželjeno/loše često izaziva napetost, nemir i pritisak – dakle neželjeno stanje. Pogrešan fokus je razlog loših misli i emocija. Takođe imamo naviku usmeravanja pažnje na prošlost, uglavnom na negativnu. Naš nervni sistem je lager za loše – negativne emocije. Neprihvatanje (neslaganje) nečega, misli, događaja ili emocije izaziva blokadu u nama. Ta blokada nije ništa drugo nego blokada naših energetskih centara, takozvanih čakri. Blokada energije potrebne za život, metabolizam i regeneraciju i za stanje za koje još nemamo opšteprihvaćeni naziv.

Posebna tema je naš način života gde smo svakodnevno izloženi mnogobrojnim informacijama i nadražajima pa je veoma teško ostati pri sebi i zadržati energiju za sebe.

Rezultat je mera istinitosti.