Šta je Život?

“Život je ono što ti se događa dok ti prelazeći ulicu razmišljaš u drugim stvarima”.

Iz ovoga možemo zaključiti da na ono najvažnije ne obraćamo pažnju. Da li je to i koliko dobro nek odgovori svako za sebe. Jedna od važnih stvari na koje ne obraćamo pažnju je i disanje, a ni najmanje nije svejedno kakvo je ono.

Postoje razlike u disanju?!, pitamo se mi. Ma kakvo te disanje snašlo, moram da radim – bi bio odgovor mnogih, nastavljajući da zapostavljaju i za njih najvažnije. Kad ih pitaš, šta je najvažnije … I ovde važi ono što nam je naš stvoritelj dao: “Nek bude volja tvoja”. (ne želja tvoja, nego volja).

 

Pročitajte tekst preuzet sa nemačkog portala “centar zdravlja”.

Pravilna disajna tehnika može izlečiti. Ona može ublažiti bolove, otkloniti probleme varenja i ojačati mozak.

Naime, što su ćelije bolje snabdevene sa kiseonikom i što je efektivnije izbacivanje otrovnih materija, utoliko se osećamo zdravije i jače – mentalno kao i fizički.

Autor: Carina Rehberg

Dah poklanja životnu energiju.

Dišemo sve dok živimo. Dišemo a da ne moramo o tome razmišljati. Dišemo i u snu. To je moguće jer neko bdi nad našim dahom. Neko ko nikad ne spava.

Disajni centar u našem mozgu.

On neumorno radi i brine za to da smo konstantno opskrbljeni sa kiseonikom i da izbacivanjemo ugljendioksid.

Disajni centar tačno oseća u kakvoj se situaciji trenutno nalazimo. Da li smo opušteni ili u stresu. Da li spavamo ili smo budni, da li sedimo u fotelji ili trčimo za odlazećim autobusom. Shodno datim uslovima se brine za nas i stalno prilagođava disajni volumen situaciji. Preko različitih nervnih puteva, snezori u telu osiguravaju optimalnu razmenu gasova u plućima.

Dah se prilagođava

Raspolagati dovoljnom količinom kiseonika je od najvećeg značaja za održavanje života. Tome nasuprot se gljendioksid, kao otpadni proizvod ćelijskog disanja, mora odstraniti. Pri većoj telesnoj aktivnosti automatski brže dišemo. Zašto?

Telu je potrebno više kiseonika/energije. Istovremeno moramo izdisati sve više ugljendioksida koji nastaje kao otpadni proizvod u procesu dobijanja energije sagorevanjem kiseonika. Kad se smirimo, disajna frekvencija ponovo opada.

Potreba za kiseonikom se smanjuje dok izdahnuti ugljendioksid vraća njegov nivo u normalu, (na ovom mestu moramo kratko reći da je ugljendiosid važan za naš organizam kao i kiseonik).

Stres uništava prirodni disajni ritam

Pošto disanje funkcioniše nesvesno i prilagođava se individualnom prirodnom ritmu, mnogi ljudi dišu plitko i zgrčeno, jer dugotrajni stres i strahovi vode ka disajnoj frekvenciji koja je u stvarnosti neophodna samo za beg (priroda nas je obdarila zaštitnim mehanizmima- kad smo u opasnosti mnoge telesne funkcije se ubrzavaju i ograničavaju i nastaje situacija “beži ili se bori…srećom su to davna vremena ali je taj mehanizam još u nama).

Pravilno disanje označava strujanje udahnutog vazduha kroz telo bez napora. Dah bi trebao da struji do stomaka i karlice i da se oseća sve do leđa i bubrežnog područja.

Ko prebrzo i plitko diše, s jedne strane unosi premalo kiseonika u telo dok s druge strane izbacuje premalo ugljendioksida. Zgrčenost mišića se povećava i telo je sve neosetljivije na bol. Taj mehanizam je od pomoći u vanrednim situacijama (beži ili se bori).

Ali u normalnim životnim okolnostima telo telo dolazi u stanje manjka (lošiji metabolizam), što vodi ka (trajnoj) iscrpljenosti.

Zdravlje počinje sa pravilnim disanjem

Odrastao čovek udahne oko 12 puta u jednom minutu. Ali način na koji on udiše i izdiše odlučujuće utiče na njegovo zdravlje. Mnoge tegobe se mogu umanjiti ako je svest usmerena na pravilno/zdravo disanje. Ako nas strah i stres bukvalno “ostave bez daha” ili nam od “straha zastane dah”, možemo videti koliki je uticaj okoline na naše disanje a tim i na zdravstveno stanje.

Ovo saznanje prodire u svest najkasnije kad imamo problema sa prirodnim udahom i kad nam disanje ne daje potrebnu snagu/energiju.

Pogrešna tehnika disanja vodi ka bolu i bolestima

Američki limfolog Dr. C. Samuel West je u svojoj knjizi “The Golden Seven plus One“ napisao da je dobro prokrvljen i sa kiseonikom opskrbljen limfni sistem osnova za telesnu i duhovnu energiju i za stabilno zdravlje.
Optimalmo sa kiseonikom obogaćena krv ostaje uvek tečna i veoma brzo doprire do svake ćelije.

Na povratnom putu može poneti otrovne materije i belančevine i odstraniti ih. Po doktoru Westu se na taj način podržavaju svi procesi ozdravljenja na najbolji mogući način. Ako je u suprotnom obogaćenost kiseonikom mala, krvna zrnca se slepljuju i zgrušnjavaju zajedno sa belančevinama.

Prirodni transportni mehanizmi se osetno ugrožavaju. Otrovi ostaju u telu a minerali ne dospevaju na odredište. Po Westu se ti otrovi mogu nataložiti, na primer, u zglobu koji onda boli i dijagnostikuje se kao artritis.

Naslage u oku izazivaju degeneraciju makule ili postaju katarakta, ostatci u krvi arterioskleroza. Naslage u krvotoku ne dozvoljavaju normalnu cirkulaciju kiseonika i ćelije nisu dovoljno opskrbljene. One se umesto toga moraju boriti sa toksinima koji se nakupljaju u čelijskom međuprostoru. Zbog toga otiču povređeni delovi tela i upaljuju se. Dr. West nastali bol objašnjava kao posledicu velikog nedostatka kiseonika.

Krećite se, smejte i pravilno dišite

Svakodnevno kretanje i svestan disajni rad mogu izvući telo iz “zastoja”.

Važno je aktivno suprotstavljanje svakodnevnim opterećenjima ( nezdrava ishrana, nedostatak kretanja i loše disanje). Sve više i više se mobilišu mehanizmi regeneracije i izlečenja sa pravilnim disanjem i uspostavlja zdrava ravnoteža. Postojeća obolenja kao hronični bronhitis, probavne smetnje, migrene i glavobolje, depresije i otežano spavanje, kao i mnoge druge tegobe se dokazano mogu ublažiti ako ne i izlečiti.

Pravilno disanje u praksi

Uvek dišite kroz nos. Nasuprot disanju na usta se vazduh zagreva, vlaži i čisti od grube nečistoće. ((dodatak: samo tokom takvog disanja se stvara azotmonoksid koji je veoma važan za optimalno funkcionisanje organizma). Posebno ćemo biti svesni disajnog toka ako vazduh usmerimo kroz zube, da strujanje izazove zvižduk.

Već pet minuta dnevno provedenih u vežbama disanja pravi značajnu razliku i osetno doprinosi osećanju dobrog stanja.

Posle izdaha bi trebala da sledi kratka disajna pauza kako bi se uneo mir u disajni ritam i omogućio potpuni izlazak iz hektike. Kod prirodnog disanja nije samo važno da se pluća proventiliraju nego i da se pokrene dijafragma. Sve što dovodi pluća i organe u stanje kretanja doprinosi boljoj cirkulaciji.

Pre svega dugotrajne aktivnosti u sedećem položaju izazivaju nepokretljiviji grudni koš. Pri tom se smanjuje sposobnost udaha. Pored vežbi disanja, kretanje i smeh od srca pomažu da se povrati pokretnost/elastičnost grudnog koša. Kad se dijafragma dobro “protrese” napadom smeha, mišići se opuštaju i cirkulacija osetno poboljšava.

Trampolina podržava pravilno disanje

Dr. West, osim toga, u svojoj knjizi preporučuje skakanje na trampolinu kao “limfozaciju”, jer limfni sistem ne može optimalno da funkcioniše u krutom tkivu. Skačući pokreti nadražuju limfni sistem i prekidaju krute cikluse. Dovoljno je dva puta dnevno po pet minuta na trampolinu da bi se pokrenule životne energije.

Pri tom bi se trebalo duboko i svesno disati. Ovaj proces se može podržati tako što se pri izdahu vizualizuje “svi otrovi napolje” a pri udahu “energija unutra”.

Ima ljudi koji na početku trampolin vežbi veoma jako detoksikuju i doživljavaju napade mučnine. Ovde se preporučuje lagan start vežbanja i po potrebi početak sa brzim hodom. Pri tom bi ruke trebalo široko kretati uz pratnju glasnog udaha i izdaha.

Dr. West opisuje različite metode koje sa svesnim disanjem, zdravom ishranom i puno kretanja vode iz bezenergetskog stanja kao i oslobađanju od bolova i
bolesti.

Vežbe disanja protiv straha

Preporučive vežbe vođenog disanja možete naći u “Sudarshan”(tehnika disanja iz joge) koja, dokazano, može pomoći kod stanja straha. Pa čak i kod takozvanog posttraumatskog sindroma, pravilno disanje može doneti poboljšanje. Učenje važnih disajnih tehnika za jačanje i izlečenje je širila Indijka Paramahansa Yogananda.

Vežbe disanja za želudac

Ove vežbe podstiču varenje i peristaltiku, sprečavaju zatvor i gojaznost. Njih bi trebalo svakodnevno izvoditi – najbolje ujutru posle buđenja ili drugog dela dana gde je želudac (skoro) prazan.

Posle jela bi se u svakom slučaju moralo sačekati bar pola sata.

1. Stanite ispred stolice, savijte se sa ispruženim rukama ka napred i obuhvatite oba naslona od stolice.
2. Izdahnite brzo i snažno.
3. Zadržanog daha uvucite stomak koliko je god moguće, a onda ga izbacite koliko je god moguće.
4. Ovo ponovite tri puta a da ne dišete.

Celu vežbu bi trebalo pet puta ponoviti. Pri probavnim smetnjama ili kod zatvora se preporučuje 10 ponavljanja.

Još jedna vežba za želudac:

1. Stanite uspravno i zatvorite oči.
2. Položite ruke jednu preko druge na stomak i napravite blag pritisak.
3. Zategnite donji deo stomaka.
4. Dok održavate zategnutost u donjem delu, zategnite i gornji deo stomaka.
5. Istovremeno opustite i gornji i donji deo.

Ponovite ovu vežbu šest puta.

Vežbe disanja za više životne energije

Sledećim vežbama možete svesno uneti više energije u vaše telo, što može biti vrlo korisno za slabo vezivno tkivo ili oslabljene telesne organe.

Vežbe disanja za bolove u mišićima

Da biste otklonili bolove iz ruku ili nogu, da ojačate udove uspavane mišiće, izvodite sledeće vežbe sa datim delom tela:

1. Zgrčite blago mišić (ili mišiće) sa dubokom koncentracijom brojeći do 20.
2. Opustite mišiće i udahnite.

Ovu vežbu ponovite šest puta ujutru ili u bilo koje drugo doba dana. Slabe butine i listovi se vežbanjem ove tehnike mogu ojačati

Vežbe disanja protiv glavobolje

1. Pritisnite jednom šakom zadnji deo glave, a drugom blago čelo.
2. Udahnite i zadržite vazduh dok sa dubokom koncentracijom skupljate mišiće na glavi kao da hoćete da naborate čelo.
3. Izdahnite, opuštajući mišiće.

Ovo ponovite 4 do 6 puta.

Vežbe disanja za jasnu glavu

1. Izdahnite ali ne udišite.
2. Zategnite blago mišiće glave. Podignite obrve, naborajte čelo, izduvajte nos, ujedite se za jezik i raširite usta. Držite taj položaj pri punoj koncentraciji brojeći do 15.
3. Ponovo udahnite opuštajući mišiće

Ovo ponovite 6 puta.

Vežbe disanja za nerve jake kao sajle

1. Udahnite i zadržite vazduh.
2. Napnite celo telo, sve mišiće istovremeno.
3. Držite taj napon dok brojite do 20 i koncentrišete se na celo telo.
4. Udahnite i opustite se.

Ponovite ovo tri puta. Ovu vežbu radite uvek kad se osećate slabo ili nervozno.

Vežbe disanja za oštre oči

1. Izdahnite a da ne udahnete.
2. Zatvorite oči i blago skupite kapke i obrve.
3. Držite oči u tom stavu dok ste duboko koncentrisani brojeći do 20.
4. Opustite oči i udahnite.
5. Ponavljajte ovo ujutru i uveče sedam puta. Startujte danas i od zdravog disanja stvorite vaš novi energetizirajući hobi!

Preuzeto i prevedeno sa: www.zentrum-der-gesundheit.de