Zašto nam se taj glas neprekidno obraća? Zašto nam stalno govori šta vidimo i šta treba da mislimo i osećamo? Praktično o svemu daje svoj komentar – šta voli, šta ne voli, šta treba da radimo ili kažemo, šta smo u prošlosti pogrešili,.. Neprekidno se žali ako nešto nije po njegovoj volji. Ako je neki razgovor sa prijateljem završen sa minimalnim neslaganjem ili različitostima onda se razgovor/monolog nastavlja u glavi – glas nam govori kako je razgovor trebao da se završi.

Nemojte se identifikovati sa glasom u vašoj glavi.

Svi ga imamo. Svima nam smeta, često nas navodi na pogrešan put. Svi mislimo da smo to mi.
Ali, ko čuje taj glas? Ko ga izgovara? O tome nismo ni razmišljali jer smo se identifikovali sa njim, Prihvatili smo ga kao sebe – kao svoje misli.
Istina je da mi nismo taj glas iako je on stalno u razgovoru sa nama. Ne da nam mira. “Sutra imam važan dan, moram ranije izaći iz kuće”. Nije ni čudo da ne možemo da spavamo.
“Prekini hoću da spavam”. Zašto moraš pričati svo vreme?
Vi ste ti koji čujete glas – i zato vi niste taj glas.
Glas odjednom menja stranu ako mu se učini da mu to pomaže. I ne prestaje čak i ako primeti da je u zabludi. Tada jednostavno koriguje svoju priču i mirno nastavlja.
Šokirajuće saznanje je kad prvi put primetite da vaš razum neprekidno priča sa vama.
Zašto i za koga je ta priča dobra? Zašto on stalno priča?
Ako taj glas objektivno slušate primetićete da je mnogo toga što on kaže bez ikakvog značaja- čisto gubljenje vremena i energije.

Mnogi će pokušati da ućutkaju taj glas ali je on ponovo u glavi posle kratkog vremena. Tu borbu ćete izgubiti. Jedini put je ignorisanje tog glasa. Jedina mogućnost je da se distancirate od tog glasa. Pravi put je da slušate sami sebe a ne glas u glavi.
Istina je da se većina najvažnijih stvari u životu odigrava izvan vaše kontrole svejedno šta vaš razum o tome misli. Inače bi bilo kao da uveče odlučite kad će sunce sutra izaći. Ako vaše vreme potrošite nadajući se da sutra neće padati kiša samo gubite vreme.
Jednog dana ćete shvatiti da je to neprekidno unutrašnje “čavrljanje” bez ikakve koristi i da je stalni pokušaj da sve objasnimo jednostavno nepotreban. Prepoznaćete da pravi uzrok problema nije život.

“Trud” razuma čini život problematičnim.

Glas nam objašnjava šta i kako vidimo (ovako se formiraju predrasude zbog kojih ljudi često ne mogu da prihvate nove informacije). Ova duhovna manipulacija vaše percepcije spoljnjeg sveta vam omogućava da ublažite realnost. Činjenica je, na žalost, da naša svest prihvata virtuelnu konstrukciju realnosti a ne realnost kao takvu. “Napolju je hladno“ – kaže glas. Šta vam je to pomoglo? Več ste znali da je hladno. Vi doživljavate tu hladnoću. Razum stvara novu konstrukciju sveta u mislima jer ga samo tako može kontrolisati. Iz ovog razloga živimo u svetu koji je u glavi. Ako nam ne uspe da stvorimo svet onakav kakav bismo želeli onda ga nanovo stvaramo u svojoj unutrašnjosti, procenjujemo ga, žalimo se na njega i onda odlučujemo šta ćemo raditi. Na ovaj način se osećamo manje bespomoćno. U svetu misli nismo tako bespomoćni. “brzo smo kući”, i već se osećamo bolje i prijatnije, nije nam tako hladno.

U svetu misli uvek možemo nešto „da uradimo“ kako bismo upravljali doživljajem.

U principu, spoljašnji svet stvaramo nanovo u našoj unutrašnjosti i živimo u njemu – u razumu, u mislima.
Mi koristimo razum kao zaštitni mehanizam, kao vrstu odbrane. Na kraju nam on koristi da se sigurnije osećamo, što je u stvarnosti umirujuće sredstvo.

Sve dok živite u mislima (virtuelna realnost) prinuđeni ste da koristite razum kako biste držali život na distanci umesto da živite.

Ovaj svet se neprekidno razvija i u stvarnosti nema ništa zajedničko sa vašim mislima. On je postojao dugo pre našeg rođenja i postojaće još dugo posle našeg odlaska. U stvarnosti je pokušaj da konstruišemo svet pokušaj da stvorimo nama prihvatljivu realnost i zadovoljimo potrebu razuma da sve kontroliše.
Pravi lični napredak je prevazići deo sebe koji je orijentisan strahom i traži zaštitu. To ćete postići tako što ćete svoju pažnju konstantno usmeravati na činjenicu da ste vi taj koji primećuje taj glas koji govori sa vama- da vi imate moć odlučvanja. O tome ko ste vi (mi) su napisane mnoge knjige.