Cilj života je, šta se ima o tome posebno pričati, lepo i srećno živeti. Svi to želimo i slažemo se sa tim. Ali, zašto nam to ne uspeva svima u praksi? Zašto je puno ljudi nezadovoljno sa svojim životom pored najlepših želja koje jedni drugima upućujemo za doček nove godine i rođendane. Zar je za sreću potrebno nešto što nam je nedostižno? Očigledno su pored reči potrebna i dela. Reči je lako uputiti ali nam dela već teže padaju. Koliko je iskrenosti u našim rečima – svi se možemo zapitati i sebi barem iskreno odgovoriti.

Koliko ljudi – toliko ćudi!

Pa šta je onda pravi cilj života? Mora postojati nešto što ne zavisi od ljudske želje i volje – nešto što je zamisao tvorca sveg života.. Nešto što nam je svima zajedničko iako toga možda ni svesni nismo – mada bi verovatno svako dao neki svoj odgovor.

Da bismo odgovorili na ovo pitanje, najpre moramo znati šta je život. Takođe tema o kojoj se lome koplja od nastanka čovečanstva, ili tačnije rečeno od vremena kad je čovek obezbedio osnovne uslove za egzistenciju.

Ako hipotetički pretpostavimo da su i život i njegov smisao RAZVOJ, možemo argumentovano razmisliti o ZA i PROTIV. Sami za sebe, bez potrebe da se neko složi ili ne složi sa našim mišljenjem. Da li je razvoj nešto što nam je svima zajedničko? Kad dođemo na ovaj svet i kad idemo sa njega nismo isti – cilj je da ne budemo isti, zato smo i došli na ovaj svet. Dete rado uči. Dete rado kreira – pravi kule od peska. Kasnije gradi ono što mu drugi kažu i gubi radost, jer više ne gradi šta ono samo želi već radi ono što mora – ono što drugi kreiraju. Zato je sasvim razumljivo da je kreator mnogo zadovoljniji od onoga koji samo reaguje. Kako postati kreator? Niko osim nas samih ne može promeniti to neželjeno stanje. A i ko bi drugi? Kako to promeniti? Češće se moliti? Kleti sudbinu? Ili učiti, razvijati se savladavajući prepreke?

Istraživanje ljudskog mozga je dokazalo da se učenjem bilo čega novog formiraju nove neuronalne mreže što izaziva osećaj zadovoljstva. Zašto onda sebi uskraćujemo pravo zadovoljstvo/radost? Novo unosi energiju i dovodi do njenog strujanja. Energija ne može da stoji – ne može da se akumulira Mi sami smo zakočili protok energije u nama. Zašto puno ljudi čuje, vidi i čita samo ono što već poznaje iako svi osećamo da postoji još mnogo toga što je izvan našeg znanja? Poznato je kao ustajala voda. Ako stalno isto radimo rezultat će biti uvek isti.

Ljudi imaju stvorenu osobinu (ona nije prirodna, Bogom dana) da koriste tuđe slabosti pa će tako iskoristiti i naše neznanje. Da li druge kriviti što tako postupaju? Prepreke/izazovi i postoje zbog razvoja. Tek kad imamo neki problem ćemo početi da razmišljamo, iako nam je poznato ono: bolje sprečiti nego lečiti.

Pitanje: da li biste želeli da živite a da sve znate i imate?

Odgovor na ovo pitanje može svako sebi dati i on će verovatno (gle čuda) kod svih biti isti. Da li je to zato što nam je to Bogom dato zajedničko?

https://somavita.rs/radoznalost/

Ugrađivanje novog u već postojeće je inteligencija tj. kreacija. Pojam koji obuhvata svu ljudsku inteligenciju i kreaciju je Evolucija. A šta je Evolucija? Pa razvoj. Evolucija se odvija bez obzira da li to ljudi žele ili ne. Onaj ko je u rezonanciji sa njom je zadovoljan i srećan a ostali kunu sudbinu.

Kad duša oseti da više ne može da se razvija u telu ona ga napušta i nastaje smrt.

Postoji par sudbinskih/životnih zakona koje je naš tvorac uspostavio ali ih mi uglavnom ne poznajemo i ne priznajemo – uprkos toga svi sebi želimo samo najbolje. A šta bi drugo? Da li to stvarno zaslužujemo? – Šta zna želja šta je realnost?

Ovaj tekst predstavlja skromno mišljenje/misao autora i nije zamišljen kao tema za debatu. Svako za sebe može tražiti odgovor što i jeste osnovna zamisao somavite. Odgovori na suštinska pitanja su uvek isti. Kad ih nađemo bićemo svi na istom putu.

Veoma je važno da donesemo svoje zaključke bez uticaja sa strane. Tada oni ne mogu biti pogrešni.

Posebna tema je to što je nama najbitnije da smo “normalni” – isti kao i svi drugi; ne razmišljamo da li se slažemo sa nečim ili ne, ali eto tako se radi. Tako se često nalazimo u carstvu dogmi u kom život za većinu i ne može biti bolji.

Cilj brenda somavita je da izazove radoznalost tj. protok energije, a tada će rešenje samo doći, bez obzira na prepreku koja je ispred nas. Nešto novo donosi samo potok ili reka koja teče a nikad ustajala voda.