Naš mozak je neumorna mašina za memorisanje. Svo što smo doživeli, iskusili, osetili i naučili je tu memorisano. Naša dnevna ponavljanja sa godinama postaju navike, automatski tekuće nesvesne misli, odluke, ponašanja i emocije.
Nesvesno ubrzavamo rutinu, nesvesno misleći da više po/stižemo i da ćemo manje propustiti što smo brži.U auto pilot modusu smo potisnuli sami sebe, sve drugo nam je važnije od nas samih. Tek kad “mašina” počinje da otkazuje pokazujući znake kvarenja, kad nam telo počne slati signale putem bola kao znak opomene da nešto ne radimo dobro, mi najpre pokušavamo da odstranimo te simptome nadajući se da nas oni neće omesti u našoj trci sa sobom i svima oko sebe.
Ako nešto radimo i mislimo, opet, opet, opet…naš mozak od toga pravi program, jaku neuronalnu mrežu kako bi postupci bili savršeniji (automatizovani) i brži.. Taj princip nam je poznat iz učenja. Ono što nam je na početku teško putem redovnih ponavljanja postaje sve lakše. U principu je to dobra stvar.
Ali to na drugoj strani znači da ćemo uskoro koristiti samo unutrašnje “programe” koji će tada reprezentatirati naše “ja”. Mi dakle živimo svaki dan sa istim mislima, emocijama i modelima verovanja koji su u mozgu čvrsto povezani kao guste neuronalne mreže. Vremenom telo preuzima kontrolu – u međuvremenu je upoznalo program- i mi tada manje – više funkcionišemo u auto pilot modusu, sa malim odstupanjem, u predvidivu, kalkulisanu uvek istu budućnost. U principu je “juče” “danas” a i “sutra”. Neželjeni izgledi.
Većina ljudi u zapadnom svetu, ujutru nakon buđenja, poseže za mobilnim telefonom. Onda ustaju i rade sve isto kao prethodnog dana.
To objašnjava zašto mnogi ljudi nekad teško izfrustrirani tragaju za smislom života skliznuvši u Bern aut (stalni premor). 90% naših misli su iste kao i prethodnog dana!
Mozak – mašina za snimanje
Naše razmisljanje određuje našu osetljivost, jer same naše misli mogu proizvesti osećanja a ona opet misli koje daju osećanja – beskrajna spirala. Mi smo u toj spirali bukvalno zarobljeni. Naše telo je u tom pogledu izuzetno objektivno: ono ne razlikuje između realnog iskustva i misli.
Da li ste za mali eksperiment? Pažljivo posmatrajte kako če sledeća vežba promeniti vaše raspoloženje.
Napravite osmeh na licu, razvukavši usne od uha do uha, kao da ste upravo čuli najbolji vic u životu. Tu grimasu zadržite barem jedan minut. Raspoloženje će se u tom kratkom vremenu uglavnom poboljšati jer će se lučenje hormona “sreće” dopamina povećati aktivirano nervnim refleksom izazvanim smehom. Više takvih vežbi, pogodnih za svakodnevni trening, možete naći kod Renate Neuhold na linku: https://renateneuhold.com/ubungen-anregungen/
Korak 1: Biti svestan i imati volju za promene
Prvi korak ka promenama se sastoji u svesnoj odluci za sprovođenje postupaka koji dovode do njih.
Posle toga možeš sebe i svoje postupke svesno pratiti i posmatrati. Na primer, možeš pisati koje su to rutine koje obavljaš dan za danom. Da li radiš uvek iste stvari? Da li si več nakod buđenja frustriran? Nešto je zakopšano duboko u podsvesti i potrebno je duže vremena da bi se prepoznalo i promenilo. Potraži stvari koje lako opažaš i počni sa njihovom promenom.
Korak 2: Izađi iz vrtloga misli
Svoje nesvesne (otežavajuće) misli stavi u fokus pažnje. Posmatraj pažljivo. Šta misliš o sebi po ceo dan, o tvojoj okolini, tvom životu, tvom zdravlju, novcu, …Zapiši rečenice i pusti da one deluju na tebe. Onda se pitaj odakle one dolaze i pre svega da li želiš i dalje da ih “misliš”, da li one uvek važe, da li su uvek istinite. Uhvati sam sebe ako se iznova na njih fokusiraš i svesno ih prekini ne “misleći” ih dalje. Jedna ideja je da, na primer, pucketate sa prstima i sebi kažete: “prestani sa tim – misli nove misli”.
Korak 3: Promenite tokove/raspored
Počni već ujutru sa laganim promenama toka dana. Možeš, na primer, pre nego što ustaneš sebi pokloniti još pet minuta u krevetu za bolji početak dana. Nemoj odmah razmišljati o terminima koji te čekaju, ni na ono što treba da uradiš sledećih minuta, niti na ono što je juće bilo. Samo budi. Zahvalan za novi dan i sve ono što je deo tebe i onoga što već poseduješ: zdravlje, porodicu, prijatelje, krov nad glavom, posao, novac, hranu, … Tako se možeš vežbati da budeš u sadašnjem trenutku. Za doručkom sedi na drugu stolicu. Idi drugim putem na posao, izađi na prethodnoj stanici, …
Korak 4: Budi prezentan
Usmeravaj svoju svest u toku dana iznova na sadašnjost, na ono što ti se trenutno dešava. Za to možeš koristiti svoj udah jer je on uvek deo sadašnjosti. Udah je sadašnjost. Ako sebi daš vremena da kratko zaboraviš da postoji sve drugo osim tebe – možda sa zatvorenim očima kako bi prekinuo vezu sa spoljašnjim svetom) – i koncentrišeš se na mirno i duboko disanje, primetićeš da se nešto menja. Prošlost je prošla a budućnost još nije tu. Ti si prezentan.
Sebe promreniti znači izrasti iznad svoje okoline i životnih okolnosti.
Novi tokovi, novi pogledi, novo naučeno, koje vodi ka novim mislima bi trebalo da logično vodi ka novim mogućnostima izbora i odlukama – koje ako se stvarno sprovedu – vode ka novom ponašanju (ne formi ponašanja). Kroz to nastaju nova iskustva koja daju nova osećanja. Nova osećanja i nove emocije stvaraju nove misli a sve to pospešuje željeni u razvoj. Računaj sa tim da će tvoje telo (a i razum) često imati primedbe da je to besmisleno i komplikovano, jer se poznato/ustaljeno neda lako potisnuti. Nemoj da to utiče na tebe. Ostani uporan, čak iako je to ponekad naporno. Da još rezimiramo: rutina i automatizam guše tok energije u nama. Naše biće se svodi na razum i logiku dok su osećanja (skroz) potisnuta. Na taj način je radost onemogućena a ona je smisao i cilj života. Šta je život bez radosti?
